Naj­bo­ga­ti­ji i naj­slav­ni­ji po­sla­sti­čar na pla­ne­ti Ba­di Va­la­stro, ko­ga u sto­pu uho­de svjet­ski me­di­ji, oda­zvao se srp­skim me­di­ji­ma. Bo­ra­ve­ći u Be­o­gra­du, kralj tor­ti i TV li­ce TLC ka­na­la pro­mo­vi­sao je no­vu se­ri­ju „Struč­njak za tor­te” i pro­gra­me o vjen­ča­nji­ma. Tom pri­li­kom 1. ju­na TC Ušće je na svim spra­to­vi­ma pu­cao po ša­vo­vi­ma, jer je do­šlo naj­ma­nje hi­lja­du i po fa­no­va da ga vi­di. At­mos­fe­ra je li­či­la na onu sa rok kon­ce­ra­ta – bur­ni apla­u­zi, ova­ci­je... Va­la­stro je do­šao u prat­nji obez­bje­đe­nja ko­je ni­je mo­glo da ga za­šti­ti od „bom­bar­do­va­nja” pli­ša­nim igra­ča­ka­ma, cr­te­ži­ma i pi­smi­ma sa pr­vog, dru­gog i tre­ćeg spra­ta. Na­pre­gled­ne ko­lo­ne, uglav­nom že­na, če­ka­le su auto­gra­me, a on je i ta­da bio ras­po­lo­žen, isto kao ka­da je svo­je­vre­me­no u SAD za sat vre­me­na pot­pi­sao 4.000 knji­ga, ko­je mu je kao na tra­ci do­da­va­la su­pru­ga Li­sa.
– Znam da me u Sr­bi­ji vo­li­te i odu­še­vljen sam što sam ov­de! Ve­ruj­te mi, lju­bav je obo­stra­na – re­kao je Ba­di, na­kon če­ga je usli­je­dio vri­sak pri­sut­nih. Kralj po­sla­sti­ca je po­tom oda­brao naj­bo­lje de­ko­ri­sa­nu srp­sku tor­tu, pri če­mu su tri ti­pič­na srp­ska mo­ti­va, ko­ri­šće­na u de­ko­ra­ci­ji, pred­lo­ži­li fa­no­vi stra­ni­ce TLC Sr­bi­ja na dru­štve­noj mre­ži Fej­sbuk. Dvo­u­mio se iz­me­đu „Ka­le­meg­da­na”, „No­va­ka Đo­ko­vi­ća” i „Đa­vo­lje va­ro­ši”, ali je iz­bor pao na po­sled­nju. Ga­ba­rit­ni i ras­ko­šno ukra­še­ni slat­ki­ši Ba­di­ja mo­žda i ni­su fa­sci­ni­ra­li, bu­du­ći da je „ozi­dao” mno­go ve­će.
– Naj­ve­ća je bi­la ve­li­či­ne pra­vog auto­mo­bi­la. Tu tor­tu je tri da­na pra­vi­lo nas 18. Kad je bi­la go­to­vo, ma­lo mi je fa­li­lo da za­pla­čem od sre­će. To mi je bio je­dan od ve­ćih po­slov­nih iza­zo­va – ka­zao je Ba­di, ko­ji je pr­vu tor­tu na­pra­vio s 12 go­di­na. Ta tor­ta od čo­ko­la­de i va­ni­le bi­la je ro­đen­dan­ski po­klon za ma­mu, a naj­ljep­ša ko­ju je ika­da na­pra­vio, ka­ko ka­že, bi­la je Re­for­ma.
To­kom kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re, odr­ža­ne na te­ra­si be­o­grad­skog ho­te­la Skver najn, Ba­di­ja su za­o­ku­plja­li i ra­zni go­sti tog ugo­sti­telj­skog objek­ta. Upi­tan ka­ko na­pra­vi­ti do­bar fon­dan za tor­tu, po­ru­čio je da je naj­bo­lje ku­pi­ti fa­brič­ki, jer ta­mo to­kom pro­iz­vod­nje pro­đe oko de­set hi­lja­da fun­ti da bi se do­bio ki­lo­gram.
– Ključ­na stvar je ka­ko da iz­ro­la­te. Ka­da ga ro­la­te, tre­ba da ga sta­nji­te, da bu­de mak­si­mal­no ta­nak. Tre­ba­lo bi da pu­ter krem i gla­zu­ru na­pra­vi­te de­be­lo, pa da fon­dan do­đe kao lju­štu­ra kao od tvr­de bom­bo­ne – re­kao je Ba­di.
Za do­bru pri­pre­mu go­zbe, osim vo­lje i na­mir­ni­ca, te ču­la mi­ri­sa, uku­sa i vi­da, va­žan je i sluh. Sto­ga pri­pre­ma­nje hra­ne po Ba­di­je­vom re­cep­tu pod­ra­zu­mi­je­va am­bi­jent upot­pu­njen i mu­zi­kom.
– Vo­lim Fren­ka Si­na­tru. Nje­ga naj­če­šće slu­šam, ma­da za­vi­si od to­ga šta ku­vam. Na pri­mjer, ako vje­žbam ne­što, ta­da naj­ra­di­je pu­stim rok iz osam­de­se­tih go­di­na – Ej­si­di­si i Me­ta­li­ku. Ipak, naj­ra­di­je i naj­če­šće slu­šam Si­na­tru i El­vi­sa Pri­sli­ja – ka­že Ba­di, po­sla­sti­čar iz ma­šte. Iako uvi­jek iz­gle­da od­mo­ran, svjež i ras­po­lo­žen, Ba­di ka­že da mu je neo­p­ho­dan od­mor. Baš kao i u ku­li­nar­stvu, uži­va i u eg­zo­tič­nim lje­to­va­li­šti­ma, naj­če­šće na Ka­rip­skim ostr­vi­ma. 
– I mo­ja po­ro­di­ca i ja vo­li­mo da ide­mo ta­mo gde je ak­ci­ja, gdje su lju­di, gdje sve vr­vi od na­ro­da. To je za­bav­no, i ne sme­ta mi  ka­da mi se pro­la­zni­ci obra­te, ne­što pi­ta­ju, tra­že auto­gram ili ho­će da se fo­to­gra­fi­šu sa mnom. Vo­lim da pi­jem vi­no na pla­ži, ali isto ta­ko znam da uži­vam i kod ku­će. Kad ne­što ku­vam, iz kuć­nog po­dru­ma uzmem ne­ko fi­no vi­no i de­gu­sti­ram uz obrok – pri­ča Ba­di.
On je po­ri­je­klom Ita­li­jan, a ro­đen je 1977. u Nju Džer­si­ju, gdje su mu ro­di­te­lji emi­gri­ra­li. U ne­u­spje­lim po­tra­ga­ma da se za­po­sle, do­šli su na ide­ju da otvo­re po­sla­sti­čar­ni­cu, a na­kon ne­ko­li­ko go­di­na po­sao su znat­no ra­ši­ri­li. Na­kon oče­ve smr­ti 1994. Ba­di je na­sli­je­dio po­ro­dič­nu fir­mu – la­nac po­sla­sti­čar­ni­ca „Kejk bos”. Ka­ko u ži­vo­tu, ta­ko i u po­slu, uvi­jek ga pra­ti su­pru­ga Li­sa, ta­ko­đe vič­na ku­li­nar­stvu. Za­jed­no ku­va­ju, a u to su od ma­lih no­gu uklju­če­na i dje­ca.M.Nj.


Naj­sku­plji slat­kiš na svi­je­tu

 Ba­di je „gra­di­telj” naj­sku­plje tor­te na svi­je­tu, vri­jed­ne čak 30 mi­li­o­na do­la­ra. Po­ru­čio ju je „Nju­jork so­ci­ja­li­ti”, a ri­ječ je o po­sla­sti­ci ukra­še­noj di­ja­man­ti­ma, ra­znim dra­gu­lji­ma i dra­gim ka­me­njem. Je­li su je go­sti na ras­ko­šnoj za­ba­vi na Men­het­nu.